Последњих година нано-лек технологија је популарна нова технологија у технологији припрема лекова. Нано лекови као што су наночестици, куглице или нано капсуле наночестице као систем носача и ефикасност честица на одређени начин након лека, такође се може директно донети техничкој обради наночестица.
У поређењу са конвенционалним лековима, нано-лекови имају много предности које су неупоредиве за конвенционалне лекове:
Споро ослобађање, мењајући полуживот лека у телу, продужавајући време акције лека;
Посебан циљни орган се може постићи након што се постигне у вођени лек;
Да смањи дозу, смањите или уклоните токсичну страницу ефекта под претпоставком да осигурате ефикасност;
Механизам за транспорт мембране се мења да би повећао пропусност лека у биофилм, што је корисно за апсорпцију трансдермалне дроге и представу ефикасности лекова.
Дакле, за оне потребе да превозник пружи лекове до одређених циљева, дају игру у улози лечења у смислу Нанодругс-а, дизајн превозника за побољшање ефикасности циљања лекова је пресудно.
Недавно је вести Билтен рекао да је Универзитет у Новом Јужном Велсу, Аустралији, истраживачи развили нову методу, може да промени облик превозника нано нано, ово ће помоћи превозу лекова против рака ослобођених у тумор, побољшати ефекат анти-карцинома.
Молекули полимера у раствору се могу аутоматски формирати у шупљим сферном структури полимера, он има предности снажне стабилности, функционална разноликост се широко користи као носач лека, али, насупрот томе, као што су бактерије и вирус, а не сферичне биолошке структуре могу се лакше ући у тело. Пошто је полимерне везикуле тешко формирати неспхерску структуру, то ограничава способност полимера да доведе лекове на одредиште у људском телу у одређеној мери у одређеној мери.
Аустралијски истраживачи користили су криоелектронску микроскопију да поштују структурне промене молекула полимера у раствору. Открили су да се променом количине воде у растварачу, облик и величина полимерних везика могу се подесити променом количине воде у растварачу.
Студијски аутор и универзитет у Новом Јужном Велсу Институт за хемију Пине Парр Сол, рекао је: "Овај пробој значи да можемо да произведемо полимерни облик везикула може да се промени у околини, попут овалног или пакета за дрогу у њој." Прелиминарни докази сугерирају да су природнији, нефферични носачи нано-лека вероватније да уђу у туморске ћелије.
Истраживање је објављено на мрежи у последњем броју часописа комуникација на природу.
Вријеме поште: ЈУЛ-04-2022