Последњих година, технологија нано-лекова је популарна нова технологија у технологији припреме лекова. Нано-лекови као што су наночестице, куглице или нано капсуле као носач, а ефикасност честица на одређени начин заједно након лека, такође се могу директно направити техничком обрадом наночестица.
У поређењу са конвенционалним лековима, нано-лекови имају многе предности које су неупоредиве са конвенционалним лековима:
Лек са спорим ослобађањем, који мења полуживот лека у телу, продужавајући време деловања лека;
Одређени циљни орган може се достићи након што се претвори у вођени лек;
Да би се смањила доза, смањио или елиминисао токсични нежељени ефекат под претпоставком осигурања ефикасности;
Механизам мембранског транспорта се мења како би се повећала пропустљивост лека за биофилм, што је корисно за трансдермалну апсорпцију лека и деловање лека.
Дакле, за те потребе, уз помоћ носача, за испоруку лекова одређеним циљевима, давање улоге лечењу у смислу нанолекова, дизајн носача ради побољшања ефикасности циљања лекова је кључан.
Недавно је у вестима објављено да су истраживачи Универзитета у Новом Јужном Велсу у Аустралији развили нову методу којом се може променити облик нано носача лекова, што ће помоћи у транспорту лекова против рака који се ослобађају у тумор и побољшати ефекат лекова против рака.
Молекули полимера у раствору могу аутоматски формирати везикуле шупље сферне структуре полимера, што је предност јаке стабилности и функционалне разноликости, па се широко користе као носачи лекова. Међутим, насупрот томе, бактерије и вируси у природи имају цеви, штапиће и несферне биолошке структуре које лакше улазе у тело. Пошто је полимерним везикулама тешко формирати несферну структуру, то донекле ограничава способност полимера да испоручи лекове до одредишта у људском телу.
Аустралијски истраживачи су користили криоелектронску микроскопију да би посматрали структурне промене молекула полимера у раствору. Открили су да се променом количине воде у растварачу могу подесити облик и величина полимерних везикула.
Водећи аутор студије и Институт за хемију Универзитета Новог Јужног Велса, Пајн Пар Сол, рекао је: „Овај пробој значи да можемо да произведемо полимерне везикуле чији се облик може мењати са окружењем, попут овалног или цевастог, и паковање лекова у њима.“ Прелиминарни докази указују на то да су природнији, несферични нано-носачи лекова склонији уласку у ћелије тумора.
Истраживање је објављено на мрежи у најновијем броју часописа Nature Communications.
Време објаве: 04.07.2022.